Истрага бирокарата

1 961

На гробљу ће изнићи цвијеће

за далеко неко покољење.

П. П. Његош, Горски вијенац


ЗОРАН ДРАГАНОВИЋ

Покушајте бар на тренутак да замислите једног јединог пунолетног грађанина Србије, Русије или Европске Уније, који не би подржао пројекат потпуне и независне контроле државне администрације? Замислите затим, једног бирократу ЕУ, коме се аутоматски исписује казна за кршење закона; или, како му се забрањује да врши било какав јавни посао, због тога што није радио у корист оних који су га изабрали?

Да се посла уношења реда у сакупљање података латила било која друга држава, а не баш Кина, мислим да би наши разлози за страховање били оправдани. Овако, будући од сакупљања података о нама, као и њиховог коришћења на жалост не можемо утећи, добро је да систем развија Кина, која за почетак поштује принцип суверенитета, па ћемо једног врло скорог дана, и ми у Србији имплементирати кинески систем, који ће код нас имати подразумеване националне специфичности.

Пре него што се читаоцу ових редова дигне коса на глави од помисли да држава барата његовим личним подацима, саветовао бих истом да се не нервира, јер се сакупљање података већ увелико врши. Тренутно у Србији има и државне и приватне иницијативе на ту тему, при чему се чини да и једни и други посредно раде за Американце. Па у чему је онда разлика, оправдано се питате, ако неко сакупља без мог одобрења - шта ме брига да ли је са истока или је са запада.

Разлика је колосална и налази се у следећем детаљчићу - За шта се сакупљени подаци користе.

Да ли се сакупљени подаци користе да би вам се продала још једна флаша кока-коле, да би вам се пласирале вести и подмукло имплементирало мишљење на неку тему, или се користи као јавно добро.

После вишедеценијског незаконитог шпијунирања од стране Америке, које су САД спроводиле сакупљајући податке о свима нама, америчка врхушка је чини се ових дана претрнула од страха, јер се једна озбиљна земља, попут Кине, одлучила да унесе мало смисла у демонско гомилање података, које Запад годинама спроводи. Отуд пречесто помињање људских права, од оних, који су одавно погазили основне принципе демократије.

И заиста, загребемо ли тек мало површину хистерије која се ових дана подигла на тему ”Кина инсталира великог брата 2.0” видећемо да се испод површине налази страх, да ће и овај западни изум, попут многих претходних, експлодирати право у лице твораца, те да ће западни властодршци остати без масних дивиденди од ратне и финансијске машинерије.

Када сам 1996. године први пут озбиљније користио интернет, на памет ми није падало у шта ће се претворити мрежа, која је тада изгледала као велика, неисцрпна енциклопедија знања. Колега са којим сам тада радио, изјавио је једном приликом да је интернет – чудо!

Данас су се ствари очигледно промениле, па се некадашња енциклопедија знања, захваљујући пре свега ратној политици коју спроводи Запад, изврнула у своју супротност. Из тог разлога данашњи родитељи, за разлику од наших, са разлогом терају децу даље од равних екрана, интуитивно осећајући да је штета проузрокована интернетом немериво већа од користи за њиховог потомка.

И заиста, док ваш потомак или ви сами, седите испред монитора, тешко је појмити да ”иза екрана” има много паметних чика, којима је једини посао да вам продају било шта. У тој својој намери да вам продају нешто, те чике користе све што могу да пронађу на тему - шта желите, да би извршили продају. Ако ништа не желите, они су ту да вам жељу убаце у систем. У тој својој намери, брига за ваше духовно или телесно здравље не да се налази ниско на лествици мултинационалних компанија - него уопште не постоји. И да, они увек побеђују.

Да се нешто епохално догађа у виртуелном свету интернета, пажњу ми је скренуо веб сајт Московског Карнеги центра који објавио прилично занимљив текст Леонида Ковачича ”Велики брат 2.0 - како Кина гради дигиталну диктатуру” (1) - у којем се наводи да, ”од како је у Кини Си Ђинпинг дошао на чело власти, започела je жестокa борбa против корупције у редовима чланова Комунистичке партије, као и да је Си сада намерен да успешну стратегију борбе против корупције примени на читаво кинеско друштво. Уз помоћ најмодерније дигиталне технологије и биг-дата (2) система, план је да се анализирају подаци сваког грађанина Кине, и да се свакоме додели индивидуални рејтинг. Они који поштују кинеске законе добили би висок рејтинг, који са собом носи кредите, погодности и подстицај, оне са ниским рејтингом чекаће - потешкоће и одбацивање”.

Оно што је господин Ковачич заборавио да помене у свом тексту, је да се контрола спроводи само за запослене у државном сектору (особе које примају плату из буџета), а што се тиче подизања кредита, па и ми у Србији смо одавно навикли да нам траже брис и крвну групу за озбиљан кредит... Сад, не видим баш протесте у Београду, из разлога што су радници многобројних владиних агенција под аутономном контролом компјутерског програма, коме су унапред задате вредности - од којих је једна, рецимо, да се не краде или не узима мито.

Зар лоше звучи вест - Запослени државни службеник Републике Србије из Агенције за приватизацију, јутрос је аутоматски добио отказ, јер није имао доказ о пореклу новца од кога је купио стан, па је сходно томе изгубио неопходан број поена потребан за обављање државне службе. Плус што није покупио смеће иза свог љубимца у парку, а и родитеље није посетио више од две године, одкако их је сместио у старачки дом. Поменутом државном службенику остаје да се запосли у приватном сектору - нека му је просто...

Мало се људи данас сећа да нас својевремено нико није питао да ли желимо интернет или не, није било референдума, није се тражио плебисцит. Подразумевало се да је интернет на опште добро попут струје, путева или железнице, никакво противљење некаквих савремених Лудиста, ако га је уопште и било, није забележено.

Слична ствар ће нам се десити и са овим најновијим кинеским чудом, нико нас неће питати да ли га желимо, али овога пута постоји макар малена шанса да се може догодити да нам донесе више користи него штете, него претходна технолошка револуција.

Ми у Србији смо озбиљне проблеме са слободом протока информација на интернету (тачније потпуно одсуство исте) почели да региструјемо још давне 1999. године. До бомбардовања НАТО алијансе никоме од нас није падало на памет да, рецимо, постави питање има ли интернет власника? Скаска о интернету као општем добру човечанства, пала је у воду заједно са оном о Међународном праву, оног тренутка када смо на својој кожи осетили цензуру коју је Запад увео на све информације које су долазиле из Србије и Црне Горе. Схватили смо тада, да су власници интернета САД, што оне руку на срце и нису скривале, изнова потпуно контролишући мрежу и проток информација кроз интернет, током својих безбројних ратова, Арапског пролећа или пуча у Украјини.

Са друге стране, уз модерну Кину у нашим умовима чврсто се залепила ментална слика гигантске копир машине, која је у стању тек да реплицира технолошка достигнућа других народа. Али чини се да је за Кину дошло време да свету подари нови изум, упоредив у својој величини са њиховим претходним доприносима човечанству у облику папира, барута или компаса. Кина је изумела, или је на добром путу да створи - аутономну дигиталну контролу државних службеника.

Та контрола је кинески пословни појам, и нема никаквих додирних тачака са западним поимањем контроле, које видимо у шта је еволуирало када ни председник Америке нема приступ за обичан деманти у највећим америчким медијима. Са друге стране, кинеска држава, стојећи на чврстим мултиполарним позицијама, покушава да у поднебеском краљевству лансира пројекат помоћу којега ће моћи да регрутује и успешно контролише на стотине хиљада административаца потребних за спровођење гигантских пројеката, попут оног највећег, Један појас - један пут.

Човечанство је дуго времена размишљало на ту тему: заједничко место многих религија је присуство постулата да имате слободу да радите шта желите, али да небо види све, и на крају ћете бити награђени према својим делима. Оваква слика света егзистирала је много хиљада година, нажалост углавном на религиозном нивоу. Али данас, са појавом нових технологија, оваква слика може да постане стварност, њено име је - Систем социјалног поверења.

О успостављању једног таквог система размишљало се још за време бившег кинеског председника Ху Ђинтаоа, који је био на челу Кине од 2002. до 2012. године. Године 2007. објављене су ”Примедбе Канцеларије Државног савета НРК на тему успостављања социјалног кредитног система”.

Тада, на самом почетку пројекат је био веома сличан већ постојећем систему рејтинга - процени кредитне способности дужника, којом се бави компанија ФИЦО (FICO) (3) у Сједињеним Америчким Државама.

”Користити међународно искуство, усавршавати кинески национални систем рејтинга у области кредита, пореза, спровођењу уговора и квалитета производње "- то је био задатак постављен у овом документу.

По доласку на власт Си Ђинпинга, Државни савет НР Кине је 2014. године објавио нови документ – ”Програм за стварање социјалног кредитног система (2014-2020)”. У том документу претходни систем претрпео је значајне промене, пре свега због енормног технолошког напретка који се у међувремену догодио, баш у сфери баратања великим количинама података у реалном времену.

Из тог, новог, програма следи да ће до 2020. године, не само свака компанија, већ и сваки грађанин Кине бити оцењиван у реалном времену. Рејтинг физичких лица биће повезан директно са унутрашњим пасошем, који је еквивлент нашој личној карти. Рејтинзи ће бити скупљани и објављивани у централној бази података Кине, и налазиће се на интернету, у режиму слободног, неограниченог приступа свим заинтересованим правним и физичким лицима.

Програм предвиђа да ће власници високих рејтинга уживати различите социјалне и економске погодности. Они који добију лош рејтинг, мораће да сносе последице - на њих ће се сручити сва сила административних санкција и ограничења. Главни задатак, а то је наведено у тексту "Програм државног већа", је да "оправда поверење грађана носиоца доброг рејтинга, и у исто време учини да носиоци лошег рејтинга схвате да не могу учинити ни један корак”.

Средином децембра 2016, Си Ђинпинг је на састанку Политбироа Централног комитета КПK, рекао:

- За борбу против проблема акутног недостатка поверења према државној администрацији наших грађана, потребно је чврсто се држати стварања система независне евалуације, који ће покривати читаво наше друштво. Морамо побољшати механизме који ће подстицати оне који се придржавају закона, али у исто време морамо радити на развијању механизама за кажњавање оних који крше закон, оних који су изгубили поверење друштва, како се више нико никада не би усудио да се поиграва са поверењем грађана Кине.

Није јасно од кога је из врха НР Кине кренула идеја о стварању једног таквог система. Али, с обзиром на чињеницу да се систем рејтинга значајно променио после доласка нове генерације кинеских лидера на власт, и узевши у обзир са коликом пажњом се актуелни председник бори против корупције, можемо претпоставити да је главни инспиратор система социјалних кредита - сам Си Ђинпинг.

Одговоран за имплементацију и увођење система у живот, судећи по доступним подацима, је Државни комитет за национални развој и реформу НРК. У најмању руку, тај Комитет објављује различите извештаје о напретку рада на успостављању система социјалних кредита. За текући рад одговоран је заменик шефа Одбора за развој и реформе Лиан Веилан. Он такође одржава састанке са удружењима индустријалаца и агенцијама, и преноси им инструкције добијене са врха државног апарата.

Кинези не би били Кинези, када би на ову тему само причали. Многе ће изненадити податак да овај систем већ функционише у пилот режиму, у око тридесетак мањих градова Кине. Претеча је био град Шунчен, у богатој кинеској провинцији Шандун познатој по извозу квалитетних вина још од 1832. године.

Свим становницима града, са популацијом од око 670.000, дат је за почетак рејтинг од 1.000 поена. На даље, у зависности од понашања грађана, рејтинг или расте или пада. Фрагментиране информације о животу и активностима се скупљају из општинских, комерцијалних и судских извора, и сливају се у јединствен информациони центар, где се ти подаци обрађују уз помоћ биг-дата технологије. На основу добијених података, алгоритми праве рејтинг грађанина. У граду Шунчену, централни информациони центар, скенира ни мање ни више него 160.000 различитих параметара из 142 институције.

Писцу ових редова је заиста било тешко да доће до прецизнијих података, што због језичке баријере што због перманентног инфо рата између великих сила, па човек никада није до краја сигуран да ли је информација до које је дошао веродостојна или пак лажна.

Али ево колико је познато - ако је ваш рејтинг већи од 1.050 поена, ви сте узоран грађанин и маркирани сте са три слова ААА. Ако имате 1.000 поена, можете рачунати на АА. Са 900 - стигли сте до слова Б. Ако вам је број поена пао испод 850 - ви сте већ кандидат за рејтинг Ц, са којим не можете обављати било које послове финансиране из јавних прихода – тачније из буџета.

Они који имају 600 бодова или мање, навукли су себи беду на врат. Њих записују на црну листу са назнаком Д - и они постају социјални изгнаници, не добијају дозволу за ниједну врсту државног посла (чак ни у градској чистоћи не можете да радите са црном ознаком Д). За вас нема кредита са малом каматом, нема карата по повлаштеној цени за брзе возове или авионе, не дају вам да изнајмите аутомобил или бицикл без положене кауције.

Ево још неколико примера како живе грађани са различитим рејтинзима у Шунчену. Онима који имају рејтинг АА или већи, даје се потрошачки кредит до 200.000 јуана (25.000 евра), без учешћа и жираната, и по сниженој каматној стопи. Онај ко има рејтинг А, може ићи у болницу без плаћања, уколико трошкови лечења не прелазе 10.000 јуана (1.300 евра). Онима који имају рејтинг АА или ААА вредност суме која може да се потроши код доктора повећава се за 50.000 јуана (6.500 евра). Најбоље оцењене са рејтингом ААА, на вратима болнице или клинике дочекаће млађе медицинско особље, и наравно без накнаде, ће им пружити сву могућу помоћ. Ако је потребно - донеће им колица, женама ће урадити анализе за рано откривање рака грлића материце, или мамограм без заказивања. Ако сте здрави грађанин Шунчена који поседује рејтинг А+ изнајмиће вам бицикл без депозита, и први сат и по можете да се возикате бесплатно. За поређење: власници рејтинга Ц могу да изнајме бицикл само уз депозит од 200 јуана (25 евра).

Горуће питање у главама бирократа гласи: Како зарадити рејтинг, или га барем не изгубити? Власти Шунчена тврде да је то веома једноставно. Довољно је живети по слову закона, на време отплаћивати кредите, плаћати порез, поштовати саобраћајна правила (за сваки прекршај, уз обавезну новчану казну губите и пет рејтинг поена!), не нарушавати моралне темеље друштва... и све ће бити у реду! Ниси уклонио отпад иза свога пса у парку - минус пет бодова. Одвео си старијег комшију до клинике - добијаш пет бодова, пише кинески портал Хуанцијуван.

Руку на срце, када у закону нешто није прецизно формулисано, баш на том месту, по неписаном правилу, почиње пакао администрације. Лако је замислити ситуацију у којој невини људи страдају. На пример, километар сат показује возачу погрешну брзину, а камере су успут фотографисале прекршај бар петнаест пута, и сваки пут регистровале прекорачење дозвољене брзине. Као резултат такве грешке возачу се аутоматски скида 75 бодова. По повратку са путовања, фрустрирани возач одлази до апотеке да купи нешто за смирење. Док он плаћа рачун, апликација мобилног телефона шаље податке у централну базу података. Систем га аутоматски оцењује као ментално неуравнотежену особу и поново му смањује рејтинг. Као резултат овакве хипотетичне ситуације, до јуче узоран патриота и друштвени активиста, не може да ради ни у градском зеленилу. Несретном грађанину остаје да обилази администрацију и доказује своју невиност. Да ли је то висока цена?

Правила игре су формулисанa јасније за правна лица. Компаније се проверавају алгоритми на усклађеност са еколошким и правним стандардима, прегледају се услови сигурности на раду и финансијски извештаји. Ако нема никаквих проблема - компанији се аутоматски додељује добар рејтинг и она ужива високи порески третман, има добре услове за кредитирање, поједностављују се административне процедуре по принципу "примања непотпуне документације”. То на примеру значи, да ако се обратите било којој инстанци власти, вама је омогућено да и уз непотпун комплет докумената, ипак прихвате ваш захтев, а папире који недостају, можете једноставно донети касније или чак послати мејлом скениране.

Оне компаније које имају ниски рејтинг очекују - скупи кредити са већим каматним стопама, забрана издавања хартија од вредности, забрана улагања у компаније чијим се акцијама тргује на берзи, тешкоће при покушају да се добију државне инвестиционе дозволе.

Огромна количина података сакупљених локално, ће бити послата у Кинеску националну агенцију за кредитни рејтинг, која, узгред буди речено, већ увелико ради. Компјутери у Агенцији ће се побринути за обраду те масе података и формираће рејтинге. Рејтинг сваке компаније биће могуће видети на Националном информационом систему кредитних рејтинга, а подаци о службеницима налазиће се на информативном порталу Кредит Кина (Credit China).

Прве две, од осам приватних компанија које ће се бавити сакупљањем информација су – Алибаба група и Тенцент. Зашто су изабране баш ове компаније, јасно нам је. Тенцент је власник апликације ВиЧет (WeChat), коју користи 500 милиона људи. Са друге стране, Алибаба је највећа платформа за интернет трговину, којом се користи 448 милиона Кинеза. Штавише, Тенцент заједно са Алибабом активно инвестира у индустрију интернет финансија: преко сервиса мобилних услуга за плаћање ове две компаније - Алипеј (Alipay) и ВиЧетПеј (WeChatPay) - остварује се преко 90 одсто свих интернет трансакција у Кини, које је већ достигло суму од 5.5 трилиона долара.

Хајде да поразмислимо какву врсту информација могу сакупити ове две компаније? Највредније. Тржиште апликација мобилне телефоније нуди готово неограничене могућности. Познато је шта купујеш, и где купујеш. Уз систем гео локације, можете пратити ваше кориснике где су и у које време. Могуће је проценити реални доходак купца, области интересовања, са ким и о чему ћаска, шта чита. Какве постове пише на друштвеним мрежама, какав садржај прија његовој души. Компанија Алибаба, не поседује само Алипеј платформу, већ и 31% акција компаније Веибо (Weibo) - највећем кинеском сервису за микроблог са 340 милиона корисника - па тако можемо помислити да Алибаба поседује више података о Кинезима од кинеског Министарства за државну безбедност.

Узгред, Алибаба је лансирао сопствени рејтинг сервис Сесами кредит (Sesame Credit). Какви алгоритми формирају рејтинге, ова компанија чува као строгу тајну. Познато је тек, да на рејтинг утиче да ли користите право име приликом регистрације на свој налог на друштвеним мрежама, шта пишете, шта сте прочитали, па чак и кога имате за он-лајн пријатеље. Ако су ваши интернет другари људи са ниским рејтингом - ваш рејтинг такође пада.

Исто тако, по признању техничког директора Сесами Кредита Ли Инјуна, куповине такође утичу на рејтинг. Кинеским интернет пространствима проширио се цитат из његовог разговора са новинаром Цаиксин инфо портала, где је Ли Инјун изјавио да ће се "они који по 10 сати дневно играју компјутерске игрице сматрати непоузданим, док су они који редовно купују пелене вероватно одговорни родитељи, и њихов рејтинг ће порасти."

О овој теми се нашироко расправљало међу корисницима кинеског микроблога Веибо, који је кинески аналог Твиттеру. Чак су учесници дискусије покушали да развију своју стратегију за повећање рејтинга. Тако на пример, блогери тврде да ако држиш на Алипеј рачуну више од 1.000 јуана, и најмање једном у три до пет дана вршиш макар мале куповине, и ако користиш услуге П2П кредита, твој рејтинг на Сесами Кредиту ће се значајно повећати.

У компанији Сесами Кредит подвлаче, да је та банка - пилот пројекат и да се у њему учествује строго на добровољној бази. Међутим, и поред таквих изјава са стране банке, људи се активно труде да оставе тачне личне податке на мрежи, и покушавају да на све начине повећају свој рејтинг. Ево лепог примера - кинески сајт за упознавање Баих, аналог Тиндеру, обећава усамљеним срцима да ће боље пласирати своје профиле, ако имају висок рејтинг Сесами банке.

Чини се да многи још увек не схватају да систем већ бележи њихове преступе, ти људи су предуго држали главу у песку. Узмимо, на пример, успон лизинг компанија у Кини и разних услуга лизинга (краткорочни закуп добара у свим сферама живота). У Кини, можете да изјнајмите све - и бицикле, и сунцобране, и батерију за мобилни телефон, па чак и кошаркашку лопту - и све то на лизинг.

Пословни модел такве врсте закупа, свима је јасно, изузетно је неефикасан. Изнајмљивање бицикала у највећем бајкшерингу Офо кошта само шест јуана по сату, кошаркашка лопта у Зхулегекиу може се изнајмити за један јуан по сату, исто коштају и Молисан сунцобрани. Већина тих предмета који се дају у закуп опремљени су са баркодовима, како би се заштитили од крађе. Постоји податак да су многе компаније банкротирале готово одмах по отварању. На пример, Вуконг бајсикл из Чунцина је био приморан да затвори свој бизнис, јер је покрадено 90% бицикала ове компаније.

Производ који се даје на лизинг скенира се посебном мобилном апликацијом. Тако се информација о кориснику налази у рукама компаније. И на тај начин лопов који је, наизглед некажњено, добио кошаркашку лопту или кишобран, полако скупља досије. И 2020. године, до када ће овај систем бити у потпуности оперативан, алгоритам ће тражити (и пронаћи) грехе из младости...

Питања, чак и ако се ограничимо само на она правнa, упућених кредитном систему и рејтинговању, има подоста. На пример, колико је легитимно да компаније користе податке својих клијената на ползу трећем лицу. Наравно, западне ИТ компаније предњаче у злоупотреби личних података својих клијената у сопствену корист или за чврсту валуту, па их не треба следити у тој пракси.

На пример, руска канцеларија Гугла је 2015. кажњена од стране суда, због читања туђе електронске поште. Становник Екатеринбурга поднео је тужбу против Гугла, након што је утврдио да је реклама која се вртела на његовом рачунару изабрана након читања његове личне преписке. Суд је пресудио да је Гугл прекршио право грађана на приватност, и приватност преписке.

Већ данас у Пекингу озбиљно кажњавају за препродају возних карата; у провинцији Цјансу - ће вас казнити ако не посећујете родитеље довољно често; у Шангају - ће вас казнити за прикривање претходног брака или неразумне употребе сирене у аутомобилу; у Шенжену - за прелазак пута ван пешачког прелаза. Подсећам читаоце да вам казне за све горенаведене прекршаје не наплаћује неко службено лице, већ вам казну одређује компјутер који вам пошаље обавештење о казни мејлом.

И на крају, најважније питање - Ко одлучује шта је дозвољено а шта не? По ком основу приватне компаније формирају рејтинге? Колико је поуздан овакав систем? А ако налози на друштвеним мрежама буду хаковани, подаци украдени или намерно искривљени? Ко ће сносити одговорност? Можда суперкомпјутер Сесами Кредита почне да багује и обрачунава рејтинге погрешно? А баш на основу тих података, ломе се судбине људи, и доносе судбоносне одлуке. Још крајем 2015. године, Врховни суд НРК, на основу података које је обезбедио Сесами кредит, донео је одлуку о санкционисању 5.300 лица. До краја јуна текуће године, цифра ”санкционисаних”достигла је 7,3 милиона. Тешка времена за државни посао…

Око 400. године пре нове ере велики кинески реформатор Шан Јан наредио је целом Кинеском народу да се подели на задруге од 5 до 10 породица. Чланови задруге били су у обавези да поштују једни друге, и да сносе колективну одговорност за преступе који би дошли из њихове задруге. Према тадашњем закону, на вратима сваке куће висила су обавештења са инвентаром задруге и списком станара. О одласку и доласку сваког човека у или из задруге, извештаје локалној власти слао је староста задруге. Овај се систем називао - Баоjиa (4). Спор између следбеника Шан Јана, који су заговарали управљање државом помоћу оштрог система награде и казне, и Конфучијанаца, који су се залагали за образовање људи на етичким принципима, кроз едукацију и пример власти, постао је један од главних подстицаја развоју административне филозофије у Кини.

Власти екперименталног града Шунчена одлучиле су да примене административне технике, каљене хиљадама година, у новом систему кредитног рејтинга. Разлика је у томе што је данас становништво града подељено у задруге од по 400 породица, а не као некад на групе од 5 до 10. Поред тога, постоје специјални посматрачи одговорни за сваки блок, који редовно проверавају стање на терену, прикупљају фото и видео доказе о добром или лошем понашању, и шаљу податке тамо где треба.

Политички ефекти оваквог механизама социјалне контроле у Кини су описани пре много времена. Класик кинеске историографије Сима Ћен (5) који је живео у првом веку пре нове ере, дакле савременик је Полибија (6), писао је да је систем заједничке одговорности и узајамног надзора, често злоупотребљаван од стране власти у политичкој борби против опозиције, те као начин за повећање пореза.

Према мишљењу великог броја модерних интелектуалаца блиским круговима моћи, друштво у коме се искрен човек сматра губитником, где се често фалсификују етикете прехрамбених производа и друге робе, где се на свим нивоима укоренила корупција, где је финансијска махинација постала норма живота - таквом друштву под хитно треба обнова морала. Иначе су у опасности друштвена стабилност, и власт партије.

Си Ђинпинг је ову стварност спознао. Лично је започео рововску борбу против корупције у редовима своје партије, коју сада намерава да прошири на читаво кинеско друштво. Циљ је постављен још 2012. године, убрзо након што је Си именован за генералног секретара - Остварење кинеског сна. А шта је кинески сан, како би требало да изгледа друштво хармоније? Одговоре на ова питања, кинеско руководство тражи, очигледно, у историјском испиту in vivo. У ситуацији када цела планета чека да се нешто догоди само од себе, да се створи некакав мултиполаран свет, Кина је храбро одлучила да нешто уради по том питању. Задатак није нимало лак, јер кинеска елита оваква каква је данас - мора да нестане, па је у том светлу покушај председника Сија вредан сваке похвале и пажње, јер је једини светски лидер који и на делима показује да брине за будуће генерације своје цивилизације.

У званичним кинеским документима се помиње да је врховна власт та која треба да буде покретачка снага и узор новог социјалног кредитног система. На пример, партијска школа при Покрајинском комитету сечуанског комитета, недавно је потписала споразум са Универзитетом електротехнике и технологије Кине, о успостави првог система рејтинга за чиновнике нижег ранга. Систем се зове ”Умни црвени облак” (7).

Уз помоћ вештачке интелигенције и Биг-дата система, биће анализиране све информације о сваком од званичника; присуство на партијским састанцима, образовање, брачни статус... Систем ће у реалном времену упоређивати податке о приходима функционера, и чланова њихових породица, са подацима о стеченој непокретности или неке луксузне робе. На основу добијених података, уз информације о активностима на друштвеним мрежама, биће оцењен степен поузданости сваког чиновника понаособ. Напомиње се да ће на овај начин бити могуће много ефикасније предвидети понашање званичника, његов морални карактер, као и да ће бити могућа идентификација потенцијална склоност корупцији.

Време ће показати, да ли ће се систем кредитног рејтинга претворити у дигиталну диктатуру 21. века, у свевидеће компјутерско око. Да га развијају Американци наше реалне шансе би биле близу нуле, овако остаје нам нада да је Орвел предвидео мрачан исход својe цивилизацијe, не видећи на обзорју нашу или Кинеску.

У међувремену, док се не види на шта ће изаћи овај кинески пројекат, остаје нам да држимо палчеве и навијамо за Кину која води најтежу од свих битака - ону против себе. А систем ће, желели ми то или не, стићи и код нас у Србију, наравно без референдума.

Пре него што се на крају прихватим незахвалног задатка предвиђања шта би се на даље могло дешавати са пројектом, да се осврнемо за тренутак на питање, зашто је једна оваква револуција могућа једино, и само у Кини.

Одговор се чини прилично једноставним, јер да би се кренуло у обрачун са корупцијом потребни су друштвени договор и политички консензус. И то не они од вербалне врсте, већ од оне која за собом вуче дела. Друштва европске и православне цивилизације су већ у толикој мери премрежена невладиним организацијама, да су покушаји да се изврше и мање промене осуђене на сигурну пропаст, остају удављене у вербалним обрачунима позиције, опозиције, невладиног сектора, домаћих и глобалних интересних група...

Кина се налази у јединственом положају, јер је једина цивилизација, која има једнопартијски систем, што се у растапу старог светског поретка чини као пресудна предност. Због тога ће бити могуће да Кина своје енормне ресурсе покрене и искористи за успостављање система, без да се драгоцена енергија непотребно губи на усаглашавање сваког потеза са унутрашњим и спољним интересима.

Русија је одмах иза Кине, и за очекивати је да она прва после ње имплементира бар делове проверених кинеских система прилагодивши их пре тога специфичностима своје цивилизације. Ако све буде ишло овим током, за свега пар година, ове две земље ће искоренивши корупцију ослободити енормне друштвене потенцијале, поред којих ће сви остали системи који тренутно егзистирају у свету, било са истока или запада, изгледати застарело и неефикасно, као да су изашли из 19. века.

Кина ће после борбе на живот и смрт са корупцијом, у којој смо кроз године сведочили суђења и масовна стрељања високих службеника, уверен сам, на крају изаћи као победник користећи неке сасвим другачије методе у истрази бирократа.


1) http://carnegie.ru/commentary/71546
2) https://en.wikipedia.org/wiki/Big_data
3) https://en.wikipedia.org/wiki/Credit_score_in_the_United_States#FICO_score
4) https://sh.wikipedia.org/wiki/Baojia
5) https://sr.wikipedia.org/ sr/%D0%A1%D0%B8%D0%BC%D0%B0_ %D0%8B%D0%B5%D0%BD
6) https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9F% D0%BE%D0%BB%D0%B8%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5
7) https://translate.google.rs/translate?hl=en&sl=zh-CN&u=http://digitalpaper.stdaily.com/http_www.kjrb.com/kjrb/html/2017-06/30/content_372603.htm%3Fdiv%3D-1&prev=search

Пётр Толстой: нам плевать на Макрона. Убьём…

Французы в шоке, таким жёстким журналисты его ещё не видели. Впрочем, им не привыкать, в том числе и к реакции своих зрителей. Из раза в раз приглашать в эфир ведущего канала BFMTV и бр...

Шчо вы к нам прысталы?!

- Какие мы вам братьтя, хто вам это сказал?! Мы сами по себе! А вы лизеты й лизэтэ. Вы понимаете, шо мы не хотымо з вамы жыты?! Мы хотим отдильно, без вас, сами по себе!- Понимаем. И по...

Почему Собчак пропала с радаров
  • pretty
  • Сегодня 08:29
  • В топе

КВАДРАТУРА   КРУГАЛистаю ленту новостей и думаю: «Чего-то не хватает, что-то в стране изменилось. А что?». И вдруг понял: нет Собчак. Пропала. Еще буквально пару месяцев назад ее фамилия обя...

Обсудить
    • skb
    • 27 июля 2017 г. 14:45
    Читал и плакал! Если бы понял что читал, вообще бы разрыдалси.