Ménage à trois, илити - тројни пакт за четири особе

Зоран ДРАГАНОВИЋ

Историја има тенденцију да се понавља, први пут као трагедија, други пут као фарса. Хегел&Маркс

Овај текст би, по свим писаним и неписаним правилима професије, требало започети са реченицом коју смо често гледали у биоскопском мраку, а која гласи - Свака сличност са стварним догађајима и особама је случајна... а никако са немачком филозофијом, коју ми је пре пар дана испред носа скинуо господин амбасадор. Уосталом, пажљиво читајте и сами донесите закључак, која од две реченице боље чучи на почетку. Писац на ваш коначан суд, може да проба да утиче меком силом, тек другим цитатом дугоухог јунака са малих екрана - Ако лажем, нека ме прегази трамвај!

Да ли је брадати немачки филозоф могао да претпостави да ће се фарсични део његове обзервације, најсликовитије рефлектовати баш на Балкану - не можемо знати.

Ипак, оно што можемо својим очима и ушима посведочити ових дана, показује нам да филозофске, а руку на срце ни остале, књиге нису радо читано штиво елите младих балканских нација. Јер, да је било ко од носилаца америчког посебноанзионизма на Балкану прочитао, па макар и у укрштеним речима, име Хегела или Маркса, пробао би да се измигољи из недоличног положаја у коме je затечен. Овако, иза отаца нација остаће политичко наслеђе и аутобиографије, чије ће томове радо откупити Ошишани Јеж, или Шарли ебдо за тржиште ЕУ. Сад, да ли ће се поносни, свеже створени народи прелиставајући историјске читанке смејати Хо-хо Џајевим и Дрколиндиним геговима, Мајловим вратоломијама или Зајевским скечевима - показаће време. Ако се позовемо на још један радо помињан цитат ових дана, да је историја учетиљица живота, можемо са великом вероватноћом предвидети да ће народне сузе бити од оне друге врсте - горке.

За политичаре немојте бринути, остаће без држава и нација али не и без тезге. Највероватније ће ова балканска stand-up четворка стећи, не само локалну, него и светску славу! И не треба чаршија да се чуди њиховим будућим гостовањима у рецимо – Нирнбергу или Шевенингену. Признаћете да је штета да такав таленат иструне у овој нашој балканској недођији!

Будући расипање таланата није у духу њиховог послодавца, он ће засигурно пронаћи тржишну употребу за своје пулене у индустрији забаве, кад већ од њих нема вајде у политичком бизнису.

Да је Пера одмах отишао у полицију...

Треба на почетку поштено признати да није лако ни Американцима! Спроводити политику опортунизма, у којој се прави пакт и са црним ђаволом ако од тога има неке користи, није лако имплементирати на Балкану. Овде се сваки посао ради са муком, све се отеже, иде тешко и споро. Ево на пример, овај несретни Тројни пакт. Све је кренуло из најбоље намере... уосталом као и већина грозних ствари у историји; а ми можемо пробати да одговоримо на питање, како је прича почела, и да ли свега овога не би било да је Пера одмах отишао у полицију?

Свима је позната изрека, да залудној глави свакојаке ђаволштине падају на памет, па је у том смислу, и из чистог алтруизма, у Вашингтонској канцеларији за Абориџине и западни Балкан донета одлука да се свакако брилијантни, али беспослени умови лидера младих нација - запосле, јер су у последње време из досаде почели да наносе озбиљну штету имиџу земље слободних, што је признаћете - недопустиво! Из тог разлога је горе-поменута Абориџинска канцеларија, поучена искуством дугогодишњег теренског рада на овим просторима, наредила својим пуленима покретање акције под кодним називом ”Да комшији цркне крава” (Let the neighbor's cow die - LNCD). Погодили су у центар мете, јер ко би из новостворене елите таквом искушењу одолео? И док су се политичке вође конспиративно бавиле разрадом пројекта LNCD, на релацији од Приштине до Бријуна, у Абориџинском офису су, сасвим оправдано, донели закључак, да ће на миру моћи да испланирају предстојеће Божићне празнике.

И све је ишло сјајно, лидери су се бавили послом од кога нико (понајмање наручилац) није очекивао ништа конкретно ни паметно, кад се десио дебакл у Интерполу. А онда се на сцени појавио још и чика Марфи са својом дефиницијом да ”све што може да крене наопако, кренуће наопако”.

Како је Хо-хо украо Божић

Исфрустриран чињеницом да Интерпол неће да у своје редове прими тржишног лидера у лиферовању нелегалних опојних супстанци, господин Хо-хо Џај је, вероватно добрано под дејством националног бренда, решио да нама заглибљенима у југо-источну жабокречину докаже, да је локална љубав много битнија од тамо некакве глобалне организације, па је на светлост дана изнео комшијске планове за српску краву, и нама конзументима вести, тек назначио обрисе плана LNCD. Најлошије је реаговао Зајев, и он сам највероватније под утицајем коалиционог бренда, јер се другачије не може објаснити његова одвојеност од стварности, када је изабрао тактику ”нисмо мајке ми, Хоџај лаже” и тиме у ствари и скренуо пажњу крупнијих риба на опскуран Тројни пакт. Остали пакташи су се понели мање-више свесно, јер им је у међувремену из вашингтонске канцеларије за Абориџине стигао мејл: - Господо, молим вас, ни речи више! (Mail subject: Shut the fuck up!!!)

Смотај то поново Сем

У циљу контролисања нанете штете, и скретања пажње јавности млађаних нација са несретне српске краве, вашингтонска канцеларија за Абориџине и западни Балкан, је лансирала лажну вест о броду пуном оружја, намењеног ваљда првој илирској бригади, који плови ка албанској луци Драч. Да се неко у Вашингтону уплашио да ће га због скандала са Тројним пактом заобићи божићни бонус, види се по брзоплетости којом је вест лансирана. Хајде да заједно проанализирамо сервирану информацију:

1) Америчка војска шаље брод са наоружањем, намењеним побуњеницима у јужној српској покрајини, преко Албаније (одакле ће се ваљда Рама постарати да до Косова све клизи као подмазано маргарином), и поред тога што на југу Србије има највећу војну базу ван САД, са све аеродромом и пратећом инфраструктуром!?

2) Транспортна авијација САД и овако има празан ход ка Косову, из њега будући снадбева тржиште нетом легализоване канабис индустрије у земљи слободних, и шире.

3) У другој ставци налазимо и оправдање за каквоћу лажне вести, јер је творац исте највероватније потценио албански национални бренд (чија се моћ манифестује у смањењу перцепције реалности) па је у налету еуфорије гледајући у имагинарни брод који сече хладне таласе Сињег мора ка Драчу, добацио свом колеги:

- Смотај то поново Сем.

Дакле, када се мало пажљивије анализира вест о броду који плови ка Драчкој луци, јасно је да дотична вест нема ни главе ни репа, што је свакако лоше за империјалну политику абориџинског правца, али уједно и одлична реклама за национални бренд који је, признаћете, немогуће промовисати на сајмовима малог и средњег бизниса. Молим вас, замислите само на тренутак како би изгледала промоција проблематичног бренда? Није вам то ајвар, па да човек проба по мало са сваког штанда, и да се потом одлучи од које ће домаћице да купи теглу-две. Овде би већ после друге пробе све отишло дођавола, а да не помињемо проблем што би испред уласка на сајам морала да стоји ознака 18+, што би аутоматски искључило породичне посете! И како у таквим условима развијати бренд и правити базу будућих потрошача?

Оставимо бренд менаџерима да зараде своју, заслужено, огромну плату, и вратимо се нашим јунацима из вашингтонске канцеларије. Када је освануло мамурно јутро, неузнемиравано визијама о храбром броду и Сињем мору, авај, штета је већ била учињена, и назад се више није могло. Ових дана се програм LNCD налази у некаквој лудој хичкоковској вртоглавици - у којој се дешава демонстративно напуштање састанка Цефте у Приштини од стране побуњеника, забрана увоза кекса за бебе, и већ је и незаинтересованима постало сасвим јасно да је шеф пројекта изгубио компас, и сметнуо са ума једноставну чињеницу, да се заглављен у живом блату не сме батргати, јер ће на тај начин само још дубље да тоне. Што би рекли, не кара мајка сина што се коцка, него што се вади...

Легализација сиве фазе

Колико је Јенкијима стало до локалних буљубаша и брендова, историја нам показује на превише примера, и у том правцу ваља ванговати шта ће се у будуће догађати на њиховим просторима. Али, шта дођавола радити са несретним Бондстилом, који је изграђен без било каквих дозвола, што грађевинских - што употребних, па још на плацу за који се испоставило да је украден?

Ако неко разуме тежак положај Американаца у вези са базом Бондстил на Косову, онда је то просечан становник приградских насеља Београда. Јер баш се ту, у Калуђерици или Малом Мокром Лугу, крије кључна геополитичка тачка демократске кризе, као и одговор на питање на шта се нештедимице арче средства из империјалног буџета. Изузетни су, увидевши да на силу легализација не може, и да су брендирани савезници непрактични, у духу протенстантизма решили да проблему приступе - прагматично, и поднесу захтев за легализацију власнику земље. И није им замерити, јер би и нормалном дозлогрдило да га на сваком састанку Г-20 прозивају да за једну обичну базу не може да среди папире, а овамо хоће да решава велике светске проблеме...

Кажу, да је на трећем спрату Дирекције за легализацију сиве фазе у Баба Вишњиној 17, у реду који се баш отегао, виђен намргођен представник Империје како уредно, са фасциклом испод мишке, чека да преда папире за легализацију. Зашто намргођен, са правом се питате, јер су грађани империје познати по томе да су вечно искежени? Зато јер је ћата преко реда увео Руса да му изда дозволу за Ниш.

Сан Никанора Ивановича

Конферансје обасјан рефлекторима, у напетој тишини циркуске шатре, зналачким покретом руке хвата пажњу бројне публике и најављује звезде програма:

- Даме и господо! Са дивљих балканских простора, само вечерас у вашем граду - тужни илирски кловн Хо-Хо-Џај! А после њега на трапезу наступа пар Мајло и Дрколинда! У паузи између тачака, можете уживати грицкајући семенке нашег спонзора компаније Зајев.

Док се представа полако захуктава, пола шатре плаче, а пола се смеје, и нема се шта додати осим - звезде су рођене! По завршеној представи посетиоци из шатре излазе задовољни, бришући рукама сузне образе, са осећајем да су се за ситне новце - сјајно забавили!

Озбиљност немачке филозофске мисли радује писца ових редова, јер да се разумемо, не би се Хегел и Маркс залуд позивали конкретно на фарсу коју, поред грубости и јефтиноће у изразу, одликује и трећа карактеристика – краткоћа. Тако да, има и за нас из Србије нешто позитивно у овом најновијем балканском Ménage à trois! Треба се само стрпети на извесно време, и све ће проћи само од себе, нешто попут клиничке слике хемороида.

фото rus.postimees.ee / litvinovs.net